SLAVE U JULU

od anastasijab taj Sub Jul 07, 2007 3:46 pm

Pomaže Bog draga braćo i sestre. Vrlo sam prijatno iznenađena vašom prezentacijom. Želim vam od Boga svako dobro i da Bog blagoslovi vaš trud oko upoznavanja sa našim svetinjama i religijom. Svako dobro od Boga vam želim i neka nas Bog sve pokriva i štiti od neprijatelja naših duša. Sa malim zakašnjenjem čestitam praznik i slavu

SLAVE U JULU

07.07. - 24.06. Rođenje Svetog Jovana Preteče – Ivanjdan

Šest meseci pre nego se u Nazaretu javio Presvetoj Devi Mariji, arhangel Gavrilo javio se u Jerusalimskom hramu prvosvešteniku Zahariju i objavio mu je da će njegova bezdetna stara žena Jelisaveta začeti sina. Zaharije je u to posumnjao, pa mu se jezik sveza sve do osmog dana po rođenju njegovog sina, kada je napisao da mu je ime Jovan. Po celom Izrailju razneo se glas o ovom čudu i stiže do Iroda koji, kada posla da pokolju decu u Vitlejemu, posla i da ubiju Jovana. Jelisaveta sakri sina, pa se Irod rasdi i posla da ubiju Zahariju u hramu. Jelisaveta se sa Jovanom sakri u neku pešteru, gde se ubrzo i upokojila. A mladenac Jovan je ostao u pustinji sam, na staranje Bogu i Njegovim angelima.

Tropar, glas 4:
Proroče i predteče prišestvija Hristova,
dostojno voshvaliti tja nedoumjejem mi,
ljuboviju čtuščiji tja:
neplodstvo bo roždšija
i otčeje bezglasije razrješisja,
slavnim i čestnim tvojim roždestvom,
i voploščenije Sina Božija
mirovi propovjedujetsja.

12.07. - 29.06. Sveti apostoli Petar i Pavle – Petrovdan

Sveti apostol Petar je prvi od učenika koji je jasno izrazio veru u Hrista rekavši: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga“ (Mat. 16, 16). Njegova ljubav prema Gospodu bila je ogromna, a vera mu se postepeno utvrđivala. Kada je Gospod izveden na sud, tri puta ga se odrekao, ali se odmah silno pokajao. Neustrašivo je propovedao Jevađelje u Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Činio je moćna čudesa. U vreme cara Nerona u Rimu je raspet na krst, naopako. Sveti apostol Pavle bio je gonitelj Crkve Hristove, ali u veru ga je obratio sam Gospod. Sa plamenom revnošću propovedao je Jevanđelje od Arabije do Španije, Jevrejima i neznabošcima. Posečen je u Rimu, u Neronovo vreme, kada je stradao i apostol Petar.

Tropar, glas 4:
Apostolov pervoprestolnici,
i vseljenija učiteljije,
Vladiku vsjeh modite:
mir vseljenjej darovati,
i dušam našim veliju milost.

14.07. - 01.07. Sveti mučenici i besrebrenici Kozma i Damjan

Rođena braća, rodom iz Rima. Kršteni su kao deca i vaspitani u hrišćanskom duhu. Imali su veliku blagodat od Boga da leče ljude i životinje od svake bolesti, obično polaganjem ruku. Za svoj trud nisu tražili nagrade, samo su zahtevali od bolesnika da veruje u Gospoda Hrista. Nasledili su veliko imanje, ali su ga razdelili siromasima. Svetu braću su gonitelji hrišćana doveli okovane u lance pred cara Karina, koji im naredi da se odreknu Hrista i prinesu žrtve idolima. Ali braća čudesno izlečiše i samoga cara, te on izjavi svoju veru u Hrista i otpusti ih. Zavidan njihovoj slavi, jedan lekar, bivši njihov učitelj, pod izgovorom da beru lekovite trave, odveo ih je u planinu i pobio kamenjem 284. godine.

Tropar, glas 8:
Sveti besrebrenici i čudotvorci,
Kozmo i Damjane, iscelite nemoći naše,
Zabadava dobiste, zabadava nam dajte.

21.07. - 08.07. Sveti velikomučenik Prokopije

Rođen u Jerusalimu, od oca hrišćanina i majke naznaboškinje, kao Neanije. Otac mu se upokojio i majka ga je vaspitala u duhu rimskog idolopoklonstva. Car Dioklecijan ga je poslao sa jednim odredom da zatre hrišćane u Aleksandriji. Na tom putu mu se dogodilo nešto slično kao nekada Savlu: Javio mu se sam Gospod i u vazduhu se pokazao presjajan krst. Vojvoda Neanije dade da naprave takav krst i pod njim je otišao umesto na hrišane na Agarjane. Potom je objavio majki da je hrišćanin. Nakon mučenja, bačen je u tamnicu, gde mu se ponovo javio Gospod, koji ga krsti i dade mu ime Prokopije. Njegova majka je takođe poverovala u Hrista i sa još 12 žena je ubijena. Sveti Prokopije posečen je 303. godine.

Tropar, glas 4:
Mučenik tvoj, Gospodi, Prokopij,
vo stradaniji svojem
vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego:
imjejaj bo krjepost tvoju mučiteljej nizloži,
sokruši i demonov nemoščnija derzosti.
Togo molitvami spasi duši našja.

26.07. – 13.07. Sabor Svetog arhangela Gavrila

Ovog dana slave se njegova javljanja kroz istoriju ljudskog spasenja. Praznik je ustanovljen na Svetoj gori u IX veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje gde je prstom ispisao na kamenu pesmu Bogorodici „Dostoйno estъ“. Ovaj arhangel je proroku Mojseju saopštio kako je stvoren svet, što je on zapisao u knjizi Postanja, proroku Danilu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, Svetoj Ani da će roditi preblagoslovenu Devu Mariju, prvosvešteniku Zahariju da će mu se roditi sin Jovan Preteča, Svetoj Devi je u Nazaretu blagovestio začeće i rođenje Gospoda Isusa Hrista, te se javio pravednom Josifu, pa pastirima kod Vitlejema, samom Gospodu u Getsimanskom vrtu, ženama mironosicama itd.
Tropar, glas 4:
Nebesnih vojinstav, Arhistratiže,
molim tja prisno mi nedostojniji,
da tvojimi molitvami ogradiši nas
krovom krilu neveščestvenija tvojeja slavi,
sohranjaja nas pripadajuščih prilježno i vopijuščih:
Ot bjed izbavi nas, jako činonačalnik višnjih sil.

26.07. - 13.07. Sveti mučenici Kirik i Julita

Julita je bila plemićkog roda i živela je u Ikoniji. Mlada je rodila sina Kirika, kojeg je odmah krstila. Kada mu je bilo tri godine, naučila ga je veri i molitvi. U vreme Dioklecijanovog gonjenja hrišćana, Julita se sa sinom skloni u Selevkiju, ali tu ih uhvatiše i izvedoše pred Sudiju. Julita hrabro ispovedi Hrista. Sudija, da bi je pokolebao, uze da miluje Kirika, ali dete poče da ga grebe ručicama i viče: „I ja sam hrišćanin“. Besni sudija ga tresnu o zemlju i gurnu nogom niz kamene stepenice. Dete predade svoju dušicu Bogu, kome majka zahvali što joj je sina udostojio mučeničkog venca. A nju, nakon mnogo mučenja, posekoše mačem. Postradali su 304. godine. Njihove mošti i danas su čudotvorne.

30.07. – 17.07. Sveta velikomučenica Marina – Ognjena Marija

Rodom iz Antiohije Pisidijske, od roditelja neznabožaca. Sa 12 godina je saznala za Gospoda i ubrzo se zavetovala da se neće udavati. Otac je omrznu zbog njene vere. Namesnik cara Dioklecijana Olimvije požele je za ženu, a kada ga ona odbi i kada ne hte da se pokloni idolima, naredi da je stave na muke, pa je svu krvavu baci u tamnicu. Tu se ona molila Bogu, ali javi joj se đavo u vidu zmije koja pršte kada se ona prekrsti. Onda je obasja nebeska svetlost i njoj se učini da su iščezli zidovi tamnice. Pritom joj se javi blistavi krst na kojem je stajala golubica. I Bog je isceli. Potom su je bacali u vatru i davili u vodi, i napokon su je posekli. Pred samu smrt javio joj se Gospod sa angelima.

Tropar, glas 4:
Agnica tvoja, Isuse, Marina
zovet velijim glasom:
tebe, ženiše moj, ljublju,
i tebe iščušči stradalčestvuju,
i sraspinajusja i spogrebajusja kreščeniju tvojemu,
i straždu tebe radi
jako da carstvuju v tebje,
i umiraju za tja
da i živu s toboju:
no jako žertvu neporočnuju primi mja
s ljuboviju požeršujusja tebje:
toja molitvami,
jako milostiv spasi duši našja.

od anastasijab taj Uto Jul 31, 2007 5:55 pm

SLAVE I PRAZNICI U AVGUSTU

02.08. – 20.07. Sveti prorok Ilija – Ilindan

Rodom od plemena Aronova, iz grada Tesvita. Najveći sukob imao je sa Izrailjskim carem Ahavom i njegovom ženom Jezaveljom. Jezevelja, Sirijka, nagovorila je muža da podigne hram sirijskom bogu Vaalu. Velikim čudima prorok Ilija dokazao je silu Božiju: zatvorio je nebo i 3 i po godine nije pala kiša, spustio je oganj sa neba i zapalio žrtvu Bogu, dok to Vaalovi žrečevi nisu mogli da urade, molitvom je sveo kišu sa neba, čudesno umnožio brašno i ulje u kući udovice u Sarepti i vaskrsao joj sina, Ahavu je prorekao da će mu psi lizati krv, a Jezavelji da će je psi mrvu rastrgnuti... Na Horivu je razgovarao sa Bogom. Uzet je na nebo u ognjenim kolima. Na Tavoru se, sa Mojsejem, javio Gospodu Isusu Hristu.
Sveti Prorok Ilija ( 2. avgusta)

Tropar, glas 4:
Vo ploti angel, prorokov osnovanije,
vtorij predteča prišesvija Hristova
Ilija slavnij,
sviše poslavij Jelisejevi blagodat,
nedugi otgonjati i prokaženija očiščati:
tjemže i počitajuščim jego točit iscjeljenija.

04.08. – 22.07. Sveta Marija Magdalina – Blaga Marija

Ravnoapostolna mironosica, rođena u Magdali, kod Genisaretskog jezera. Mučilo je 7 zlih duhova od kojih je oslobodio Gospod Isus. Pored raspetog Gospoda na Golgoti stajala je i tugovala zajedno sa Presvetom Bogorodicom. Kada je Gospod vaskrsao, videla ga je dva puta: prvo sama, a onda sa ostalim mironosicama. Posle je putovala u Rim, odnela crveno obojeno jaje ćesaru Tiveriju i podravila ga rečima: „Hristos voskrese“! Pritom je optužila Pilata za nepravednu osudu Gospoda i ćesar ga je premestio u Galiju, gde je u teškoj bolesti umro. Iz Rima je otputovala u Efes, gde je Svetom Jovanu Bogoslovu pomagala u propovedanju Jevanđelja, i gde se mirno upokojila. Mošti su joj ka kasnije prenete u Carigrad.
Sveta Marija Magdalina – Blaga Marija ( 4. avgusta)

Tropar, glas 1:
Hristu nas radi od Djevi roždšemusja,
čestnaja Magdalina Marija posljedovala jesi,
togo opravdanija i zakoni hranjašči:
tjemže dnes vsesvjatuju tvoju pamjat praznujušče,
grjehov razrješenije molitvami tvojimi prijemljem.

08.08. – 26.07. Prepodobnomučenica Paraskeva

Rođena u Rimu, od roditelja hrišćana. Kada su joj se roditelji upokojili, sve svoje imanje razdala je siromasima i zamonašila se. Kao monahinja, revnosno i sa velikim žarom propovedala je Hrista Boga Živoga, ne krijući se, iako je živele u vremenu krvavog progona hrišćana. Po optužbi rimskih Jevreja, izvedena je pred cara Antonina, koji je laskanjima pokušao da je pokoleba u veri u Hrista. Potom su joj na glavu stavili usijani šlem, ali Bog je čudesno spasi, te ona napusti Rim. U još dva grada su je izvodili pred sudije i mučili, ali silom Božijom ona se brzo oporavljala, čineći pritom velika čudesa. Najzad je neki Tarasije poseče mačem. Sveta Paraskeva je postradala za Hrista Boga u II veku.
Sveta Mučenica Paraskeva – Trnova Petka ( 8. avgusta)

Tropar, glas 4:
Agnica tvoja, Isuse, Paraskeva...
(i dalje kao pod 17. julom)

09.08. – 27.07. Sveti velikomučenik Pantelejmon

Rodom iz Nikomidije, od oca neznabošca i majke hrišćanke. Kao mladić, izučio je lekarske nauke. Jednoga slepca, kojeg su lekari uzalud lečili, on izleči imenom Hristovim. Lekari ga optužiše caru Maksimijanu, pred kojim se on objavi hrišćaninom i pred kim na isti način kao i slepca izleči jednog oduzetog čoveka. Car Svetog Pantelejmona stavi na muke, ali Gospod mu se javljao nekoliko puta i isceljivao ga je. Na kraju, na gubilištu, on kleče na molitvu. Dželat ga udari mačem po vratu, ali mač se polomi. I nije ga mogao poseći dok nije završio molitvu i sam rekao da ga poseku. Sveti Pantelejmon je postradao 304. godine. Mošti su mu čudotvorne. Priziva se u molitvama pri vodoosvećenju i jeleosvećenju.
Sveti Pantelejmon ( 9. avgusta)

Tropar, glas 3:
Strastoterpče svjatij
i cjelebniče Pantelejmone,
moli milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.

12.08. – 30.07. Prepodobna mati Angelina Srpska

Kćerka pravoslavnog albanskog kneza Arijanita iz elbasanskog kraja, svastika čuvenog kneza Đurđa Skenderbega i žena srpskog despota Stefana Brankovića, Đurđevog sina. Sa svojim mužem delila je svu gorčini njegovog života, kako u Srbiji, tako i u izgnanstvu u Albaniji i Italiji. Svoje sinove Maksima i Jovana vaspitala je u hrišćanskom duhu. Kada joj se muž upokojio, zamonašila se i posvetila molitvi i delima milosrđa, te opravljanju i zidanju crkava i manastira. Narod je naziva „Majka Angelina“. Njene čudotvorne mošti počivaju sa moštima pravednog joj muža Stefana i posvećenih sinova Maksima i Jovana u manastiru Krušedolu. Sveta mati Angelina predala je svoju dušu Gospodu početkom XVI veka.
Prepodobna majka Angelina, despotica srpska ( 12. avgusta)

Tropar, glas 8:
V tebje mati izvjestno spasesja, ježe po obrazu:
prijimši bo krest, posljedovala jesi Hristu,
i djejušči učila jesi prezirati ubo plot prehodit bo,
prilježati že o duši vešči besmertnjej,
tjemže i so angeli sradujetsja,
prepodobnaja Angelino, duh tvoj.

14.08. – 01.08. Iznošenje Časnog Krsta

Ovaj praznik dogovorno su ustanovili Grci i Rusi u vreme grčkog cara Manuila i ruskog kneza Andreja, kao spomen istovremene pobede, Rusa nad Bugarima i Grka nad Saracenima. I Ruska i Grčka vojska pred sobom nosile su krstove, iz kojih je zasvetlela nebeska svetlost. Ustanovljeno je da se na današnji dan iznosi krst iz crkve Svete Sofije, i to najpre na sredinu crkve, a potom na ulice radi poklonjenja naroda i spomena na pomoć krsta u ratovima. Nije iznošen obični krst, nego upravo Časni Krst, koji je čuvan u hramu carskog dvora. Dan ranije, on je prenošen u crkvu Svete Sofije, odakle je nošen ulicama Carigrada, radi osveštavanja zemlje i vazduha. Nakon 14 dana ponovo je vraćan u hram carske palate.
Sveti mučenici Makaveji ( 14. avgusta)

Tropar, glas 1: (kao pod 9. martom)

Prenos moštiju Svetog Stefana ( 15. avgusta)

Tropar, glas 4:
Carskim vjencem vjenčasja tvoj verh
ot stradanij jaže preterpjel jesi po Hriste Božje,
mučenikov pervostradalče Stefane,
ti bo judejskoje obličivij neistovstvo
vidjel jesi tvojego Spasa odesnuju Otca:
togo ubo moli o dušah naših.

19.08. - 06.08. Preobraženje Gospodnje

Treće godine propovedanja na zemlji, Gospod Isus Hristos je Svojim učenicima sve češće govorio o Svom bliskom stradanju, ali i Svojoj slavi nakon stradanja na krstu. Da se zbog najave Njegovog stradanja učenici ne bi sasvim raslabili i da ne bi otpali od Njega, Gospod im je delimično pokazao Svoju Božansku slavu. I zato, uze sa sobom Petra, Jakova i Jovana i sa njima noću izađe na Tavor gde se pred njima preobrazi: „i zasija se lice njegovo kao sunce, a haljine njegove postadoše bijele kao svjetlost“ (Mt. 17, 2). I pojaviše se pored njega Mojsej i Ilija, veliki starozavetni proroci. Gospod je učenicima mnogo puta pokazao Svoju Božansku moć, a na Tavoru im je pokazao i Svoju Božansku prirodu.
Preobraženje Gospodnje ( 19. avgusta)

Tropar, glas 7:
Preobrazilsja jesi na gorje, Hriste Bože,
pokazavij učenikom tvojim slavu tvoju,
jakože možahu:
da vozsijajet i nam grješnim svjet tvoj prisnosuščnij,
molitvami Bogorodici, svjetodavče, slava tebje.

28.08-15.08.Uspenije Presvete Bogorodice – Velika Gospojina

Po Raspeću Gospoda, Presveta Bogorodica je nastavila da živi kod Svetog Jovana Bogoslova. Uglavnom sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu. U starosti, često se na mestu Vaznesenja molila Gospodu da je što pre uzme sebi. Javio joj se arhangel Gavrilo i rekao joj je da će se upokojiti za 3 dana. Poželela je da vidi sve apostole i svi se oni čudesno sabraše, osim apostola Tome. Onda se upokojila mirno, bez ikakve muke. Apostoli su je sahranili u grob Svetih Joakima i Ane, u Getsimanskom vrtu. Trećeg dana stiže i apostol Toma. Kada su otvorili grob da celiva telo Svete Prečiste, unutra ga ne beše, behu samo plaštanice. Pretpostavlja se da je Presveta Bogorodica živela više od 60 godina.

Uspenje presvete Bogorodice – Velika Gospojina ( 28. avgusta)

Tropar, glas 1:
V roždestvje djevstvo sohranila jesi,
vo uspeniji mira ne ostavila jesi, Bogorodice:
prestavilasja jesi k životu mati sušči života,
i molitvami tvojimi
izbavljaješi ot smerti duši našja.

POGLEDAJTE – DOBRO DOŠLI
http://anastasijab.spaces.live.com/

od anastasijab taj Sub Sep 01, 2007 2:23 pm

SLAVE I PRAZNICI U SEPTEMBRU

Sveti Mučenik Agatonik (22. avgusta tj. 4. septembra)

Sveti mučenici Agatonik, Zotik i proči s njima Sveti Agatonik beše građanin nikomidijski i hrišćanin po veri. Sa velikim usrđem odvraćaše on Jeline od idolopoklonstva i poučavaše ih veri istinitoj. Po naređenju cara Maksimijana namesnik carski ljuto gonjaše hrišćane. Pri tom gonjenju uhvate svetog Zotika u nekom mestu Karpinu, raspu na krst njegove učenike, a Zotika dovede u Nikomidiju, gde uhvati i veza još i svetog Agatonika, Prinkipsa, Teoprepija (Bogolepa), Akindina, Severijana, Zenona i druge mnoge. Čvrsto vezane sve povede u Vizantiju, no usput pomreše od rana i iznemoglosti sveti Zotik, Teoprepije i Akindin. Blizu Halkidona ubiše svetog Severijana, a Agatonik sa ostalima bi preveden u Trakiju, u mesto Silimvriju, gde posle mučenja pred samim carem behu mačem posečeni i pređoše u život večni i u radost Gospoda svoga.

Tropar, glas 4:
Mučenici tvoji, Gospodi,
vo stradanijih svojih
vjenci prijaša netljenija ot tebe Boga našego:
imušče bo krjepost tvoju, mučiteljej nizložiša,
sokrušiša i demonov nemoščnija derzosti.
Tjeh molitvami spasi duši našja.

Sveti Mučenik Adrijan i Natalija (26. avgusta tj. 8. septembra)

Muž i žena, oboje od plemenita i bogata roda iz Nikomidije. Adrijan beše načelnik pretora i neznabožac, a Natalija potajna hrišćanka. Oboje mladi, i življahu u braku svega trinaest meseci do mučeništva. Kada opaki car Maksimijan poseti Nikomidiju, naredi da se hrišćani hvataju i na muke stavljaju. Blizu grada u jednoj pećini behu skriveni dvadeset tri hrišćanina. Neko ih dostavi vlasti, i biše ljuto šibani volujskim žilama i štapovima, pa onda bačeni u tamnicu. Potom ih izvedoše iz tamnice i dovedoše pretoru, da im imena popiše. Adrijan posmatraše ove ljude, izmučene no trpeljive, mirne i krotke, pa ih zakle, da mu kažu, šta oni očekuju od svoga Boga za tolike muke pretrpljene. Oni mu govorahu o blaženstvu pravednih u carstvu Božjem. Čuvši to i opet posmotrivši te ljude Adrijan se najedanput okrete pisaru i reče mu: "Zapiši i moje ime sa ovima svetima, i ja sam hrišćanin!" Kada za to ču car, upita Adrijana: "Da nisi s uma sišao?", na što Adrijan reče: "Nisam s uma sišao nego sam k umu prišao". Čuvši za ovo Natalija, veoma se obradova, i kada Adrijan sa ostalim seđaše okovan u tamnici, ona dođe i služaše im svima; a kada muža njenog šibahu i mučahu raznim mukama, ona ga hrabraše da istraje do kraja. Posle dugih muka i tamnovanja naredi car, da se odnese u tamnicu nakovanj, i da im se čekićem prebiju i noge i ruke. To bi i izvršeno, i Adrijan sa dvadeset tri časna muža izdahnu u preteškim mukama. Mošti njihove prenese Natalija u Carigrad, i tamo ih česno sahrani. Posle nekoliko dana javi joj se sveti Adrijan sav u svetlosti i krasoti i pozva je da i ona pođe Bogu, i ona mirno predade duh svoj Bogu.

Tropar kao pod 22. avgustom.

Usekovanje Svetog Jovana Preteče (29. avgusta tj. 11. septembra)

U vreme cara Iroda Antipe, sina starog Iroda, ubice vitlejemske dece, propovedao je u Galileji sveti Jovan Krstitelj. Pošto je car oterao svoju zakonitu ženu i uzeo ženu svoga živog brata Filipa, Irodijadu, sveti Jovan ustao je protiv ovog bezakonja i zbog toga je dospeo u tamnicu. Na jednoj svečanosti, zanesen igrom Irodijadine kćeri Salomije, car joj obeća da će joj ispuniti svaku želju. Ona je, po nagovoru svoje zle majke zatražila svetiteljevu glavu, a pijani car joj je ispunio želju i posekao svetog Jovana. Njegovi učenici uzeli su u noći njegovo telo i časno ga saxranili, a besna Irodijada je izbola iglom jezik Jovanov i glavu zakopala na neko nečisto mesto, Uskoro je sve ove zlotvore stigla zaslužena kazna, pa su skončali svoj život u bedi i poniženju. Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred Pasxu, a praznovanje 11. septembra, ustanovljeno je zato što je toga dana osvećena crkva koju su nad Jovanovim moštima u Sevastiji, podigli car Konstantin i carica Jelena .

Tropar, glas 2:
Pamjat pravednago s pohvalami,
tebje že dovljejet svidjeteljstvo Gospodnje, Predteče,
pokazalbosja jesi voistinu i prorokov čestnjejšij:
jako i v strujah krestiti spodobilsja jesi propovjedanago,
tjemže za istinu postradav radujasja,
blagovjestil jesi i suščim vo adje
Boga javlšagosja plotiju,
vzemljuščago grjeh mira,
i podajuščago nam veliju milost.

Sveti Aleksandar Nevski (30. avgusta tj. 12. septembra)

Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog
Od malena okrenut Bogu. Knez Novgorodski postao je 1236. godine. Iako slabiji vojskom, uz pomoć Boga, pobedio je Šveđane na reci Nevi 1240. godine. Godine 1250. postao je veliki knez Vladimirski. U tatarskoj Zlatnoj Hordi nije hteo da se pokloni idolima. Zbog njegove mudrosti, hrabrosti, telesne snage i lepote, uvažavao ga je i tatarski kan. Osetivši da mu se primakao kraj, zamonašio se sa imenom Aleksije, pričestio i – ispustio dušu. Bilo je to 1263. godine, kada je imao 43 godine. Pri sahrani, kao živ, otvorio je ruku i uzeo oproštajnu gramatu od mitropolita. Po naređenju cara Petra Velikog, 1724. godine, mošti su mu prenete iz Vladimira u Petrograd, u Aleksandro-Nevsku lavru, gde su i sada.

Tropar, glas 4:
Poznaj svoju bratiju, rosijskij Josife,
ne v Egiptje no na nebesi carstvujuščij,
blagovjernij knjaže Aleksandre,
i primi moljenija ih,
umnožaja žita ljudem
plodonosijem zemlji tvojeja,
gradi vladičestvija tvojego ograždaja moljenijem:
i nasljednikom tvojim na soprotivnija spoborstvuja.

Sveti Simeon Stolpnik (1. tj. 14. septembar)

Prepodobni Simeon Stolpnik Rodom Sirjanin, od seljačkih roditelja. U osamnaestoj godini odbegao od roditelja i zamonašio se. Predavao sebe najtežim podvizima, ponekad posteći po četrdeset dana. Potom se predade naročitom podvigu, dotle nepoznatom, naime: da danonoćno stoji na stubu u neprestanoj molitvi. Njegov stub najpre bi visok šest lakata, posle mu podigoše jedan od dvanaest, pa od dvadeset dva, pa od trideset šest, i najzad od četrdeset lakata visine. Njegova majka Marta dva puta dolažaše da ga vidi, no on je ne hte primiti, nego joj sa stuba reče: "Ne uznemiravaj me sad, majko moja, ako se udostojim, videćemo se u onom svetu". Pretrpe sveti Simeon bezbrojne napasti od demona, no on ih sve pobedi molitvom Bogu. I sotvori svetitelj čudesa velika i mnogobrojna isceljujući rečju i molitvom mnoge bolesnike. Oko njegovog stuba sticaše se narod sa svih strana, bogati i ubogi, carevi i robovi. I on svima pomagaše: nekome povraćajući zdravlje telesno, nekome pružajući utehu i pouku a nekoga izobličavajući zbog jeretičkog verovanja. Caricu Evdokiju tako odvrati od jeresi Evtihijeve i povrati Pravoslavlju. Podvizavaše se u vreme cara Teodosija Mlađeg, Markijana i Lava Velikog. Ovaj prvi stolpnik u hrišćanstvu i veliki čudotvorac Simeon sveti požive sto tri godine i upokoji se u Gospodu 1. septembra 459. godine. Njegove mošti prenesene u Antiohiju u crkvu njegovog imena.

Tropar, glas 1:
Terpjenija stolp bil jesi,
revnovavij praotcem prepodobne,
Jovu vo strasteh, Josifu vo iskušenijih,
i bezplotnih žiteljstvu, sij v tjelesi, ,
Simeone otče naš,
moli Hrista Boga spastisja dušam našim.

Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina (8. tj. 21. septembra)

Marijini roditelji, Joakim i Ana, živeli su pravednim životom, stalno su se molili Bogu, priticali su siromašnima u pomoć, bolesne i tužne su tešili, mlađe su savetovali i učili da budu dobri i poslušni, te su u svojoj duši osećali mir i spokojstvo. Kako nisu imali dece, neprekidno su se molili Bogu da ix obraduje bar jednim detetom, Sa dubokom pokornošću volji Božjoj iskreno su verovali da će im Bog ispuniti želju, Zato su i obećali Bogu da će to svoje dete posvetiti Njemu. U svom nadanju nisu se prevarili i dobili su kćer, kojoj su dali ime Marija, I nju je Bog izabrao da bude majka Isusa Xrista, Sina Božjeg, te je zato Crkva slavi kao Presvetu Bogorodicu, Dan rođenja Presvete Bogorodice praznuje se 21. septembra (8. septembra po starom kalendaru). Naš narod ovaj praznik zove Mala Gospojina ili Mala Gospođa, Joakim i Ana su bili presrećni i sa ljubavlju su brižljivo odgajali svoju kćerčicu, Naročito su se starali da malu Mariju vaspitavaju u pobožnosti, kao što su i sami odmalena naučili.

Tropar, glas 4:
Roždestvo tvoje, Bogorodice Djevo,
radost vozvjesti vsej vseljenjej,
iz tebe bo vozsija solnce pravdi, Hristos Bog naš,
i razrušiv kljatvu dade blagoslovenije,
i uprazdniv smert,
darova nam život vječnij.

Sveti Joakim i Ana (9. tj. 22. septembra)

Sveti Joakim bio je sin Varpafira, od kolena Judinog i potomak cara Davida, a Ana, kći sveštenika Matana iz kolena Levijeva, iz kojeg je i prvosveštenik Aron, Sveštenik Matan imao je tri kćeri: Mariju, Soviju i Anu. Marija se udala u Vitlejem i rodila Salomiju, Sovija se takođe udala u Vitlejem i rodila Jelisavetu majku svetog Jovana Krstitelja, a Ana se udala u Nazaret za Joakima, Pedeset godina živeli su u braku Joakim i Ana, ali bez dece, Bili su vrlo imućni, ali skromni i tixi ljudi koji su mnogo davali siromasima i xramu. Pod starost otišli su zajedno u Jerusalim u xram da prinesu žrtvu Bogu i tada ix je ukorio prvosveštenik Isaxar rečima upućenim Joakimu: "Nisi dostojan da se iz tvojix ruku primi dar jer si bezdetan" . Stari ljudi su se mnogo ražalostili zbog ovix reči i opet se dadoše na molitvu Bogu da i njima učini čudo kao nekada Avramu i Sari, i podari im jedno dete za utexu u starosti. Bog im je poslao anđela nebeskog da im objavi rođenje "kćeri preblagoslovene kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji i kroz koju će doći spasenje svetu". I zaista kroz devet meseci, Ana je donela na svet Svetu Devu Mariju, majku Isusa Xrista, Joakim je poživeo 80, a Ana 79 godini.

Tropar, glas 2:
Pravednih tvojih, Gospodi, pamjat praznujušče,
tjemi molim tja, spasi duši našja.

Krstovdan (14. tj. 27. septembra)

Ovoga dana praznuju se dva događaja u vezi sa Časnim Krstom Hristovim: prvo pronalazak Časnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak Časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim. Obilazeći Svetu Zemlju, sveta carica Jelena namisli da potraži Časni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini znade mesto gde se Krst nahođaše, pa, prisiljen od carice, izjavi, da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga podiže na Golgoti car Adrijan. Carica naredi, te porušiše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu, nađoše tri krsta. Dok carica beše u nedoumici, kako da raspozna Krst Hristov, prolažaše mimo toga mesta pratnja sa mrtvacem. Tada patrijarh Makarije reče, da meću na mrtvaca redom jedan po jedan krst. Kada metnuše prvi i drugi krst, mrtvac ležaše nepromenjeno. A kada staviše na nj treći krst, mrtvac ožive. Po tome poznaše, da je to Časni i životvorni Krst Hristov. Metnuše ga potom i na jednu bolesnu ženu, i žena ozdravi. Tada patrijarh uzdiže Krst, da ga sav narod vidi, a narod sa suzama pevaše: "Gospode pomiluj!" Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u nj Časni Krst. Docnije car Hozroj osvojivši Jerusalim, odvede mnogi narod u ropstvo i odnese Krst Gospodnji u Persiju. U Persiji Krst je ležao četrnaest godina. Car grčki Iraklije 628. godine pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim. Ušavši u grad, car Iraklije nošaše Krst na svojim leđima. No najedanput stade car i ne mogaše ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharija vide angela, koji sprečavaše caru da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponižen, hodio. To viđenje objavi patrijarh caru. Tada se car svuče, pa u bednoj odeći i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i položi u hram Vaskrsenja, na radost, i utehu celog hrišćanskog sveta.

Tropar, glas 1:
Spasi, Gospodi, ljudi tvoja,
i blagoslovi dostojanije tvoje,
pobjedi vsjem pravoslavnim hristijanom našim
na soprotivnija daruja,
i tvoje sohranjaja krestom tvojim žiteljstvo.

Sveta mučenice Vera, Nada, Ljubav i majka im Sofija (17. tj. 30. septembra)

Živele i stradale u Rimu u vreme cara Adrijana. Sofija mudra, kako joj i ime kaže (sofija-mudrost), beše ostala udovom, i kao hrišćanka beše dobro utvrdila i sebe i kćeri svoje u veri Hristovoj. U vreme kada se mučiteljska ruka Adrijanova pruži i na dobrodeteljni dom Sofijin, Vera imaše dvanaest, Nada deset, a Ljubav devet godina. Izvedene pred cara one sve četiri, držeći se za ruke "kao venac ispleteni," smerno ali odlučno ispovediše veru u Hrista Gospoda i odbiše da prinose žrtve idolskoj boginji Artemidi. Pred stradanje majka savetima svojim krepljaše kćeri svoje, da bi istrajale do kraja. "Vaš nebesni ljubitelj Isus Hristos jeste zdravlje večno, krasota neiskazana i život besmrtni. I kada tela vaša budu mukom umorena, On će vas obući u netruležnost i rane na vašim telima će zasijati na nebu kao zvezde". Sve jednu po jednu mučitelj mučaše ljutim mukama, najpre Veru, pa Nadu, pa Ljubav. Tukoše ih, sekoše, bacaše u oganj i u vrelu smolu, i najzad, jednu za drugom mačem posekoše. Mrtva tela svojih kćeri uze Sofija, odnese van grada i tamo česno sahrani. I osta na grobu njihovim tri dana i tri noći moleći se Bogu, i u tome predade duh svoj Bogu hitajući u rajska naselja, gde je blažene duše njenih slavnih kćeri čekahu.

Tropar, glas 1:
Agnici slovesnija,
agncu i pastiru privedostesja mučenijem ko Hristu,
tečenije skončavše i vjeru sobljudše:
tjemže dnes radostnoju dušeju,
soveršajem dostočudniji svjatuju vašu pamjat,
Hrista valičajušče.

Bože, blagoslovi onoga koji ulazi u ovaj dom,
zaštiti i sačuvaj onoga koji izlazi iz njega,
i daj mir onome ko u njemu ostaje

http://anastasijab.spaces.live.com/

od anastasijab taj Pon Nov 05, 2007 10:53 pm

Sveti Dimitrije (26. oktobra tj. 8. novembra)

Sveti velikomučenik Dimitrije – Mitrovdan
Rođen u Solunu. Bezdetni roditelji su ga izmolili od Boga. Kada mu je umrom otac, solunski vojvoda, car Maksimijan je postavio Dimitrija za vojvodu na mesto oca i naročito mu preporučio da goni hrišćane. Ali, umesto da goni hrišćane, Dimitrije je u Solunu javno ispovedao Hrista. Kada je car došao u Solun, pozva Dimitrija i kada ovaj i pred njim ispovedi veru u Hrista, baci ga u tamnicu. Znajući što ga čeka, sve svoje imanje ostavi poslušniku Lupu da ga razdeli siromasima. U tamnici mu se javio angel Božiji i ukrepio ga je. Posle nekoliko dana, po carevoj naredbi, vojnici ga u tamnici izbodoše kopljima. Kao zaštitnik Soluna, mnogo puta je spasio ovaj grad. U Rusiji ga smatraju zaštitnikom Sibira.

Tropar, glas 3:
Velika objete v bjedah,
tja pobornika vseljenaja, Strastoterpče,
jaziki pobježdajušča:
jakože ubo Lijevu izložil jesi gordinju,
i na podvig derznovena sotvoril jesi Nestora,
tako, svjate Dimitrije,
Hristu Bogu molisja,
darovati nam veliju milost.

Sveti Kosma i Damjan (1. tj. 14. novembra)

Sveti Kozma i Damjan – Vračevi
Braća po telu i duhu, rodom iz Azije, od oca neznabošca i majke hrišćanke. Kada im se upokojio otac, majka Teodotija je sve svoje vreme posvetila da ih vaspita u hrišćanskom duhu. Izučili su lekarsku veštinu i besplatno su pomagali bolesnicima, ne lekovima koliko imenom Gospoda Isusa Hrista. Toliko su pazili da njihovo lečenje bude besplatno da se Kozma toliko naljutio na Damjana što je ovaj uzeo tri jaja od neke žene Paladije, da je naredio da ga ne sahrane pored brata. A Damjan ta jaja nije uzeo kao nagradu za iscelenje, nego što ga je Paladija zaklela Presvetom Trojicom da ih uzme. Shodno otkrovenju Božijem, ipak su sahranjeni zajedno, u mestu Feremanu. Čudotvorci i za života i posle upokojenja.

Tropar, glas 8:
Svjatiji bezsrebrenici i čudotvorci,
Kosmo i Damijane,
posjetite nemošči našja,
tunje prijaste, tunje dadite nam.

Sveti Georgije – Đurđic (3. tj. 16. novembra)

Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija – Đurđic

Ovog dana praznije se i prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u Lidu Palestinsku, gde je postradao u vreme cara Dioklecijana. Pre nego što je predao dušu svoju Gospodu, Sveti Gergije je zamolio svoga slugu da mu telo odnese u Palestinu, odakle mu je bila majka rodom i gde je imao veliko imanje koje je razdao siromasima. Sluga je tako i uradio. U vreme cara Konstantina Velikog u Lidi su pobožni hrišćani podigli divan hram posvećen Svetom Georgiju. Prilikom osvećenja toga hrama u njega su prenete svetiteljeve mošti. Bezbrojna su se čudesa dogodila od moštiju Svetog Gergija Pobedonosca, velikomučenika Hristovog. Nema broja ni njegovim javljanjima, u snu i na javi, onima koji ga prizivaju u pomoć.

Tropar, glas 4:
Jako pljenih svoboditelj,
i niščih zaščititelj
nemoščstvujuščih vrač,
carej poborniče,
pobjedonosče, velikomučeniče Georgije,
moli Hrista Boga
spastijsa dušam našim.

Sveti Arhanđeo Mihailo (8. tj. 21. novembra)

Sabor Svetog arhangela Mihaila i ostalih bestelesnih sila – Aranđelovdan

Ljudi su angele praznovali još od starine, ali je to znalo da se izokrene u obožavanje angela. Laodikijski pomesni sabor je svojim 35. pravilom odbacio poklonjenje angelima i ustanovio njihovo pravilno poštovanje. Današnji praznik je ustanovljen u IV veku. U novembru je zato što je to 9. mesec od marta, kada je bilo stvaranje sveta. A to opet zbog 9 angelskih činova. Po knjizi „O nebeskoj jerarhiji“ Svetog Dionisija Aeropagita, ti činovi su: šestokrili Serafimi, mnogooki Heruvimi, bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile, Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele angelske vojske je arhistratig Mihailo. Među angelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav. Svaki čovek ima svog angela čuvara.

Tropar, glas 4:
Nebesnih vojinstav arhistratizi,
molim vas prisno mi nedostojniji,
da vašimi molitvami ogradite nas,
krovom kril neveščestvenija vašeja slavi,
sohranjajušče ni
pripadajuščija prilježno i vopijuščija:
ot bjed izbavite ni, jako činonačalnici višnjih sil.

Sveti Stefan Dečanski – Sv. Mrata (11. tj. 24. novembra)

Sveti mučenik Mina

Misirac poreklom, ratnik po zanimanju. Kao hrišćanin nije mogao da gleda dušestradalno prinošenje žrtava idolima, pa napusti i službu i svet i ode u planinu da se podvizava. Jednog dana spusti se u Katuaniju, pred svima ispovedi svoju veru u Hrista Boga živoga i izobliči idolopoklonstvo i neznaboštvo kao laž i mrak. Knez toga grada Piros stavi ga na velike muke: šibali su ga, strugali gvozdenim četkama, opaljivali svećama i na kraju posekli mačem. Telo su mu bacili u oganj da ga ne bi uzeli hrišćani. Ali hrišćani ipak spasiše deo svetiteljevog tela i sahraniše ga. Docnije su mošti Svetog Mine prenete u Aleksandriju i tamo je nad njima sagrađena crkva. Sveti Mina je postradao oko 304. godine.

Tropar, glas 4:
V terpjeniji doblestradalnih podvig tvojih,
mnogoobraznija rani preterpjel jesi:
i po končinje svojej vjenec ot Boga
s mučeničeskimi liki vosprijemlješi,
i v zemlji krotkih dostojno vodvorjaješisja, blažene,
o nas Hrista Boga moli,
darovati dušam našim veliju milost.

Sveti Jovan Milostivi (12. tj. 2,5. novembra)

Sveti Jovan Milostivi

Rođen na Kipru, u hrišćanskoj kneževskoj porodici. Oženio se i imao je decu. Po Božijem promislu, upokojili su mu se i deca i žena. U vreme cara Irakli je izabran za patrijarha Aleksandrijskog. Crkvom Hristovom u Aleksandriji upravljao je 10 godina. Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja. Služeći jednom Svetu Liturgiju, seti se da je jedan klirik, nešto ljut na njega. I on ostavi Svete Darove, priđe tom čoveku i pade mu pred noge tražeći oproštaj. Kada su Persijanci napali na Misir, ukrca se na lađu za Kipar. Uz put se razboleo i kada je stigao u svoje rodno mesto, predao je dušu Gospodu. Bilo je to 620. godine. Čudotvorne mošti su mu prenete u Carigrad, pa Budim-Peštu i najzad u Presburg.

Tropar, glas 8:
V terpjeniji tvojem
stjažal jesi mzdu tvoju, otče prepodobne,
v molitvah neprestano terpjevij,
niščija vozljubivij, i sija udovolivij:
no molisja Hristu Bogu,
Joane milostive blažene,
spastisja dušam našim.

Sveti Jovan Zlatousti (13. tj. 26. novembra)

Sveti Jovan Zlatousti

Rođen u Antiohiji 354. godine. Krstio ga je patrijarh Aleksandrijski Meletije. Kad se zamonašio, napisao je knjigu „O sveštenstvu“. Tada su mu se javili apostoli Jovan i Petar i prorekli mu veliku službu, ali i veliko stradanje. Kada ga je patrijarh Flavijan rukopoložio, svi su videli belog goluba nad njegovom glavom. Patrijarh Carigrdaski bio je 6 godina, a potom je misionario Keltima i Skitima. Suzbio je simoniju, napisao naročiti čin Svete Liturgije, rastumačio Sveto Pismo. Crkvi je ostavio mnoge dragocene knjige svojih beseda. Izobličio je caricu Evdokiju, i ona ga je dva puta prognala. Predao je dušu Gospodu u izgnanstvu, u mestu Komani u Jermeniji. Telo mu je u Vatikanu, a glava u Moskvi.

Tropar, glas 8:
Ust tvojih jakože svjetlost ognja
vozsijavši blagodat
vseljenuju prosvjeti:
ne srebroljubija mirovi sokrovišča sniska,
visotu nam smirenomudrija pokaza,
no tvojimi slovesi nakazuja,
otče Joane Zlatouste,
moli Slova Hrista Boga,
spastisja dušam našim.

Sveti Apostol Filip (14. tj. 27. novembra)

Sveti apostol Filip

Rodom iz Vitsaide, kod Galilejskog jezera, kao i apostoli Petar i Andrej. Po silasku Svetog Duha na apostole, propovedao je Jevanđelje u Aziji i Grčkoj. U Jerapolju Frigijskom našao se na zajedničkom misionarskom poslu sa Jovanom Bogoslovom, apostolom Vartolomejom i svojom sestrom Marijamnom. Tu su molitvom umrtvili zmijurinu kojoj su se neznabošci klanjali i iscelili Stahija koji je 40 godina bio slep. Razjareni neznabošci uhvatiše Filipa i raspeše ga naopako, a potom raspeše i Vartlomeja. U tom se zemlja otvori u proguta sudiju i mnoge druge. Prestrašeni narod pojuri da skine raspete apostole, ali Filip već beše izdahnuo. Sveti apostol Filip je postradao 86. godine. Mošti su mu u Rimu.

Tropar, glas 3:
Apostole svjatij Filipe,
moli milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.

Sveti Evanđelist Matej (16. tj. 29. novembra)

Sveti apostol i jevanđelist Matej

Carinik, sin Alfejev. Gospod ga u Kapernaumu pozvao: „Hajde za mnom. I ustavši otide za njim“ (Mt. 9, 9). Propovedao je Jevanđelje u Partiji, Midiji i Etiopiji, gde je za episkopa postavio Platona, a on se povukao u pustinju. Kada je krstio ženu i sina kneza te oblasti, ovaj se rasrdi. Jedna straža ču Apostola, ali ga ne vide, druga zaslepe, te knez ode za njega, ali oslepe od jake svetlosti. Svetitelj mu vrati vid, ali ovaj ga uhvati. Nije mogao da ga ubije sve dok se Apostol nije pomolio Bogu da mu uzme dušu. Kasnije se knez raskaja, primi čin sveštenika i kada se episkop Platon upokojio Sveti apostol Matej ga postavi na episkopski tron. Sveti Matej je napisao Jevanđelje, na jevrejskom jeziku.

Tropar, glas 3:
Apostole svjatij i evangeliste Mateje
moli milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.

Bože, blagoslovi onoga koji ulazi u ovaj dom,
zaštiti i sačuvaj onoga koji izlazi iz njega,
i daj mir onome ko u njemu ostaje

http://anastasijab.spaces.live.com/

od anastasijab taj Uto Nov 20, 2007 11:05 pm

Sabor Svetog Arhanđela Mihaila
ARANĐELOVDAN
21/8. novembar

Sretna krsna slava - Aranđelovdan

Braći i sestrama i njihovim porodicama, kao i ostalim posetiocima sajta koji slave - slavu Sv. Arhanđela Mihaila - Aranđelovdan, sretnu slavu i da njima i njihovim porodicama Gospod podari zdravlja, veselja i sreće želi
Anastasija

Tropar (glas 4):
Vas, vođe nebeskih vojski, mi nedostojni uvek molimo, da nas zaštitite svojim molitvama, kao zaklonom krila svoje bestelesne slave, čuvajući nas koji pred vama padamo i usrdno vapijemo: izbavite nas od beda kao vođe nebeskih sila.

Nebesnih vojinstav Arhistratizi, molim vas prisno mi nedostojniji, da vašimi molitvami ogradite nas, krovom kril neveščestvenija vašeja slavi, sohranjujušče ni pripadajuščija, prilježno i vopijuščija: ot bjed izbavite ni, jako činonačalnici višnjih sil.

Sv. Arhanđel Mihailo, poznat kao Aranđelovdan, jedna je od najčešćih srpskih krsnih slava, zaštitnik srpske kraljevske loze Nemanjića. Ovaj starešina anđela (vijesnika) Božijih najčešće je predstavljan s terazijama, jer se veruje da on deli duše na pravedne i grešne.
Od davnina su ljudi praznovali anđele Božije, ali se to često izmetalo u njihovo obožavanje. Jeretici su ih ponekad tumačili kao bogove ili ih smatrali stvoriteljima čitavog vidljivog svijeta. Na četiri-pet godina pre Prvog vaseljenskog sabora, održan je Laodikijski pomesni sabor i tada je 35. pravilom ustanovljeno ispravno poštovanje anđela.
U vreme rimskog pape Silvestera i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra, ustanovljen je ovaj praznik arhistratiga Mihaila i pročih sila nebesnih u novembru. Zašto baš u novembru? Novembar je zapravo deveti mjesec od meseca marta koji se smatra trenutkom stvaranja sveta. A deveti mesec poslije marta uzet je zbog devet anđeoskih činova koji su najpre stvoreni.
Sveti Dionisije Areopagit, učenik apostola Pavla, opisao je ovih devet činova u knjizi "O nebesnoj Jerarhiji". U toj strogoj anđelskoj hijerarhiji, vojvoda anđelske vojske je arhistratih Mihail, jer je svojim djelovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je Lucifer povukao sobom u propast. Među anđelima vlada savršena jednodušnost i stroga hijerarhija u poslušnosti nižih činova višim, a svih ukupno svetoj Božijoj volji.
Arhistratig Mihailo smatra se živim svetiteljem.

Bože, blagoslovi onoga koji ulazi u ovaj dom,
zaštiti i sačuvaj onoga koji izlazi iz njega,
i daj mir onome ko u njemu ostaje

http://anastasijab.spaces.live.com/

od anastasijab taj Uto Dec 04, 2007 7:50 pm

Danas je Vavedenje presvete Bogorodice

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Vavedenja presvete Bogorodice, kojim se obelezava uvodjenje presvete Bogorodice u jerusalimski Hram.
Kada je deva Marija napunila tri godine, njeni roditelji, Joakim i Ana, prema ranijem obecanju, odveli su je iz Nazareta u Jerusalim i predali Bogu na sluzbu. U pratnji roditelja, srodnika i prijatelja, koji su nosili upaljene svece, presveta Bogorodica stigla je pred Hram, do koga je vodilo 15 stepenika. Roditelji su je popeli na prvi, a onda se ona sama lako ispela do vrha, gde je sacekao prvosvestenik Zaharije, otac svetog Jovana Pretece. Prepoznavsi u njoj buducu majku Sina Bozjeg, prvosvestenik je uveo u najsvetije mesto u Hramu, u koje je samo on, i to jedanput godisnje, mogao da udje. Presveta Bogorodica ostala je u jerusalimskom Hramu do svoje 12. godine, provodivsi vreme u citanju Svetog pisma, molitvama i rucnom radu.
Vavedenje presvete Bogorodice spada u nepokretne praznike. Svake godine slavi se 4. decembra (21. novembra po starom kalendaru).

Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје

http://anastasijab.spaces.live.com/

od anastasijab taj Uto Dec 18, 2007 6:55 pm

Срећна крсна слава Свети Никола!

Свим посетиоцима сајта, блога, свима нама који славимо, срећну крсну славу Светног Николу, да њима, нама и нашим породицама Господ подари здравља, весеља и среће желим с Божијим благословом и уз молитве Светог Николе!!! Анастасија са породицом...

Тропар, глас 4:

Правило вјери и образ кротости,
воздержанија учитеља јави тја стаду твојему,
јаже вешчеј истина.
Сего ради стјажал јеси смиренијем високаја,
нишчетоју богатаја:
отче свјашченоначалниче Николаје,
моли Христа Бога,
спастисја душам нашим.

Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје

http://anastasijab.spaces.live.com/

http://anastasijab.blogspot.com/

http://anastasijab.bosnablog.com/

od zorica taj Sre Dec 19, 2007 11:11 am

sretna krsna slava svim koji ju slave danas

od anastasijab taj Pet Jan 04, 2008 12:19 am

СРЕЋНА МИ СЛАВА - СВЕТА АНАСТАСИЈА

ПО КОЈОЈ САМ ДОБИЛА КРШТЕНО ИМЕ

4. дан у години
Срби
имају око сто педесет породичних слава (крсних имена) током године.
Једна од њих је и Света Анастасија, коју светкује н тако бројан скуп
славара. Ова слава је у времену божићног поста, кога су се људи раније
строго придржавали, па је трпеза о њој била обавезно посна, што није
тешко падало, јер већ другога дана ове славе је почињала припрема за
спремање масних јела, која се, доласком Божића, спремају у изобиљу, па
се и време које следи, за разлику од поста, зове месојеђе.
Пореклом Римљанка, Анастасија је деловањем и смрћу везана за наше крајеве.
Потичући из угледне куће, несрећно удата за незнабошца Публија, ова
праведна жена се, кад је обудовела, посветила спасавању прогоњених
хришћана. Иметак је трошила идући
од града до града и плаћајући да се затвореним следбеницима тада
забрањене вере ублаже муке. Названа, због тога, "ослободитељицом
окова", ухваћена је и погубљена, после свирепог мучења, 106. године у
Илирику, како се тада звала римска провинција од ушћа Раше у Истри до
Колубаре, састављена из два дела (Паноније и Далмације). Касније су
мошти Анастасије, коју је црква прогласила великомученицом, пренете у
Цариград.

Богу служи света дева Анастасија,
Вером, надом и делима,
Богом се сија.
Мужа, славу и богатство
дева оставља,
И сужњима радо служи,
Бога прославља.
Узе дреши, ране мије,
мученицима;
Узе дреши, даре даје,
а не узима;
Ни од људи ни од земље
плату не тражи ,
Христом Богом душу своју
и срце блажи.
Прође мука оста слава
Анастасије
С ангелима сад на небу
она ликује.

Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје

http://anastasijab.spaces.live.com/

http://anastasijab.blogspot.com/

http://anastasijab.bosnablog.com/

od zorica taj Sub Jan 05, 2008 2:36 am

srecna ti slava anastazija sa malim zakasnjenjem

od anastasijab taj Sub Jan 05, 2008 11:28 am

ХВАЛА !!!

Ово се код Срба напија здравица о крсном
имену за трпезом:

"
Писмо у добри и бољи час, а сад ћемо у прелепу славу Божју. Да нам поможе Бог и
лепа слава Божја! Који год у славу Божју устајао, те се спомињао и њој се
молио, њему помогла и души телу; који ли је заборављао, ил' у страху ил' стиду,
или у сагрштенију, те је не споменуо - Бог и лепа слава Божја њега не
заборавила, но била му најбоља помоћница у животу и у раду. "

" Кој пије вино
за славе Божје,

" Помоз му боже,
и славо Божја"

" А шта је лепше
од славе Божје

" И од вечере с
правом стечене?"

Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје

http://anastasijab.spaces.live.com/

http://anastasijab.blogspot.com/

http://anastasijab.bosnablog.com/

od anastasijab taj Pon Jan 07, 2008 3:18 am

Мир Божји, Христос се роди!

Царство
је Твоје, Христе,
царство свих векова
и владавина Твоја с колена на колено,
јер си све мудрошћу створио,
времена и године нам дарујући.
Зато Ти, захваљујући на свему
и због свега, појемо:
благослови венац године доброте Твоје
и удостој нас да Ти неосуђено певамо:
Господе, слава Теби.

Анастасија

Re: SLAVE I PRAZNICI

SLAVE I PRAZNICI

SLAVE U JULU

SLAVE I PRAZNICI

SLAVE I PRAZNICI U SEPTEMBRU

SLAVE I PRAZNICI U NOVEMBRU

Re: SLAVE I PRAZNICI

Re: SLAVE I PRAZNICI

Srećna krsna slava Sveti Nikola!

Re: SLAVE I PRAZNICI

SREĆNA MI SLAVA - SVETA ANASTASIJA

Re: SLAVE I PRAZNICI

Re: SLAVE I PRAZNICI

Re: SLAVE I PRAZNICI

Re: SLAVE I PRAZNICI

Pon	Uto	Sre	Čet	Pet	Sub	Ned
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31